15. Регата ,,Воде Војводине“ приспела на Мали Стапар

15. Регата ,,Воде Војводине“, која је ове године окупила око 220 учесника који ће са 70 бродова прећи маршруту дугу 311 километара за 11 дана, данас је приспела на Мали Стапар, где су за њих, од стране Месне заједнице Сивац, припремљени ручак и различите активности. Регаташи су до сада прешли половину пута, па су тако од Новог Сада дошли до Бачког Петровца, потом до Руског Крстура, Српског Милетића и Сомбора, а након малог Стапара следеће станице су им Апатин, Каравуково и Бачка Паланка, где ће обележити Дан Дунава. Учесници овогодишње регате, осим из Србије, долазе из Хрватске, Словеније, Италије, Шведске и Француске, па је ово највећа регата међународног карактера.

Милан Јегомир, испред Регата тима ,,Воде Војводине“, истакао је да су припреме за Регату трајале два месеца, а да су им људи код којих су долазили много помогли да употпуне садржај и свугде су врло лепо прихваћени, што је случај и данас, на Малом Стапару:

,,Кренули смо 20. јуна и ово траје 11 дана, сада смо таман на половини, траса је дуга 311 километара. Прво смо били у Бачком Петровцу, затим у Руском Крстуру, потом смо дошли до Српског Милетића, одакле смо ишли за Сомбор. У Сомбору смо били једну ноћ више. Затим смо дошли на Мали Стапар, на ово за мене историјско наслеђе, које је под окриљем ,,Вода Војводине“. Желели смо да покажемо како се некада радило и градило, да то мало приближимо људима. У неколико наврата успели смо да ову преводницу ставимо у радно стање, дакле преводница је функционална, мањи бродови могу да пролазе. То је неки наш подухват који је исцепкан у неких 20 година. Припреме за Регату трајале су око 2 месеца, људи код којих смо долазили су нам много помогли да употпунимо садржај и свугде смо врло лепо прихваћени. Људи су посећивали музеје, све је било стварно фантастично, а са људима на челу општина имали смо изузетан однос“.

На питање да ли им високе температуре отежавају путовање, рекао да им највећи проблем представљају преводнице, где у неколико наврата преводе бродове, будући да су они све већи, а све то време проводе на сунцу, што зна да буде заморно, али труде се да све буде одрађено на врхунском нивоу:

,,Што се тиче путовања ту нема проблема. Међутим, нама као организацији, односно људима који радимо на томе да све буде како треба, изазови су нам преводнице. На њима преводимо, у неколико наврата, по 25 – 30 бродова. То више нису мали бродови. Некада их је стајало више, али су били малтене дупло мањи, а сада су то велики бродови и потребно је време да их уклопимо. Све то време проводимо на сунцу, па је доста заморно, али најбитније је да нико није повређен и нико није испадао, нити је икоме оштећена имовина. Трудимо се да све то буде одрађено на врхунском нивоу“.